Алтернативна Верзија Извештаја
И ево, по многима, једног од " првих " фаворита за узимање титуле, након оне " домаћинске " и срамотне коју им нико нормалан не признаје, а коју су невиђеном крађом узели. Бусају се Енглези, да су они " изумитељи " фудбала, и тачно је, увек имају одличне играче, али њихов " стил " је једино и само за напаљене клинце који воле да гледају безглаво трчање и много голова. Наравно, ако имају и одговарајућу групу и противнике одговарајуће " класе ". Након дебакла и изостајања са ЕП `08 ( једине ствари због које сам икада аплаудирао Хрватима ), са Италијаном на челу ( кога плаћају 8 милиона годишње ), покушавају да представе другачији фудбал, много више налик чувеној италијанског школи која подразумева и одређену тактику. Ако управо завршену енглеску доминацију у клупској помешате са националним тимом, онда и ви вероватно респектујете Енглезе. Па ипак, тамо су имали Кристијана Роналда, Дидијеа Дрогбу и још много " Енглеза " који су носили тај талас. Ни Ливерпул није изузетак, али тамо јесте Енглез вођа, Стивен Џерард, врло добар играч. Као што смо могли да видимо и вечерас, Енглези имају три-четири играча врхунске класе, сви остали - ништа посебно а поготово не " светски шампиони " Изостанак Дејвида Бекама испаде заиста хендикеп. Ко би рекао?
Американци, са друге стране, су предмет спрдње јер је јасно да Американци не разумеју овај спорт и много више воле бејзбол, који опет, нико осим њих не разуме. Али у фудбалу су све бољи.
И тако су се на терену нашли Давид и Голијат и овај бод је раван победи Американцима, иако је она статива можда и спречила тотални дебакл Енглеза.
Џерард је довео Енглезе у рано вођство и стварно су импресивно изгледали. Када је коментатор кренуо да набраја силне голове у квалификацијама ( чак 34! ), чинило се да ће Енглези смрвити Јенкије. Али, искусно, Амери су им поново приредили " Бостонску чајанку " и, опет, тактиком са нерешеним резултатом понизили Енглезе који су најављивали " и куле и градове ". Све је то ипак " рачун без крчмара ".
Показало се Енглези немају голмана, али ни довољно квалитетан напад. Вејн Руни, дебили прасац, можда " жари и пали " али свакоме је јасно да он није никаква класа.
Емил Хески?! Питер Крауч? Руну је борбен је, јак и пргав и има моје симпатије, али је класичан Енглез ( фала Богу! ) и знатно " глупљи " од, рецимо, Алана Ширера, најбољег њиховг играча у историји. Капелу није лако, нити икоме од њих, али чињеница је да они морају да побеђују и да је све друго равно поразу. Да им није Алжира, врло вероватно би ово већ била катастрофа, овако, ако Јанези изненаде, све је могуће.
Американци су управо подигли улог, врло добром игром, а Енглези ће, ако се по јутру зна дан, потврдити свој лузерашки статус. Осим, наравно, ако не налете на нас, а нама некако не " леже " тимови који знају шта хоће, који су пргави, безобразни и све друго што ми нисмо. Али што се квалитета тиче, сачекајмо сутра наш меч са Ганом, па ћемо видети где смо. Тренутно, сви су добри осим Грка, и сви играју баш онако како нама не одговара. Много трчања, залагања, истинског фудбала. Видећемо.
Играч утакмице је свакако Оњеју, играч Милана који ће следећу сезону, на свој захтев, играти без плата, и то образложио " ако сам могао годину дана да седим и да зарађујем, онда могу и да играм џабе једну сезону ". Колико је то далеко од савремених фудбалера--мултимилионера. Фудбал има будућност, али се нико није надао да је она у Америци...
Оцена утакмице - 8
(#)
Код нас омиљена Аргентина и чудна земља Нигерија, која је одувек имала одличне играче, одиграли су занимљив меч. Апсолутни фаворити Аргентинци, у тиму који " води " легенда и цар, Марадона, у којем играју Меси, Игуаин, али и Верон и Палермо под старе дане ( потоњи их је и довео овде ), против младих и углавном анонимних играча " Афричих Бразилаца ". Иако је Хајнце дао гол већ у шестом минуту, Аргентина се није бранила као обично и чувала снагу, већ се шестоко истрошила у силовитим нападима Нигеријаца. Ово је можда први пут након Марадоне ( али са њим као селектором ) да Аргентина не игра смртно досадно и прљаво, већ се надигравају. Није играо Рикелме, али јесте Верон и то као стартер, док Занети седи код куће. Чудно је што бих ја урадио идентичну ствар, без обзира на његове квалитете. Занети није фудбалер у правом смислу те речи и свака част Марадона. Изгинуше оба тима, и то је предуслов за добар меч. Много трчања, једино је Меси опет " испалио " и ако овако настави, истераће га из земље. Има истине у томе да је Марадона " марадона " јер је подједнако, ако не и боље, играо за своју земљу и за свој клуб, али дане у Наполију нико не памти, а " Божију руку " знају и деца рођена `97.-ме. Има нешто у овој Аргентини, пазите шта вам кажем. Нигерији свака част, били су равноправни, и надам се да ће и они проћи даље, јер заиста одлично играју.
Оцена утакмице - 7
(#)
Усрани полу-финалисти против екс-првака Европе и наше браће " по вери ". На сам помен Јужне Кореје, сетим се невиђене крађе када су " домаћински " себе прогурали и тако одложили једној сјајној генерацији Италије да се домогне светског трона. Мислим да је свима било јасно да једна Јужна Кореја не може ни у лудили да игра у полу-финалу било чега, али, ето, кад су и Французи могли да буду шампиони, може и ово. Грци, пак, су пре шест година демолирали своје противнике " анти-фудбалом ", чврстом, дисциплинованом игром и урадили оно што је мало коме пошло за руком. Редом су рушили Французе, Португалце, минималном гол-разликом, али свемирском тактиком прекаљеног Немаца Ото Рехагела који има " кредита " за још 100 година вођења те репрезентације. Можда због тога, повео је " искусне " али потпуно потрошене играче и прописно се избрукао. Иако сам желео да навијам за Грчку, онако депресивну екипу и игру нисам видео нигде осим код наших. Судија је и кочио Кореју, али њима то није било важно, већ су одиграли јако добро, али опште је познато правило да се игра " колико ти противник дозволи ", а Грци као и да нису били на терену. Тешко ће ишта урадити, срећно су и стигли до ЈАР-а, али им због тамошње ситуације са пљачкама и тешко наоружаним спремачицама, конобарима и свим осталим, овај мали излет тешко пријати.. Да је барем лепша земља па да се сунчају. Све у свему, са Корејом никоме неће бити нимало лако и то радује. Али, ако има Бога, испашће већ у групи и једни и други. Грчка, јер је " канта ", Кореја јер је крала и одузела трофеј Малдинију.
Оцена утакмице - 6
(#)
Французи су наши пријатељи, барем су нас тако учили тамо неке `98, пре бомбардовања, Рамбујеа итд. Можда и јесу, али њихов фудбал никада нисам волео. Чак ни Зидана, иако данас јасно, кристално јасно, видим колики је он Чаробњак заиста био. Међутим, ма колико јадни Французи били, и ма колико " смрдело " то првенство `98.-е, 2006.-е су били они прави. Долазе као вицешампиони света и вицешампиони квалификационе групе у којој су остали иза једне Србије, која дугује Румунији више од поштено узетих 6 бодова. Француска нас је победила тамо, и надиграла на Маракани. Онда су курвањски прошли Ирску, захваљујући најгорем играчу свих времена, Тјерију Анрију. Ипак, од њих се није очекивало ништа али оволико ништа..
Уругвај, пак, има два имена - Дијего Форлан и Луиз Суарез. Сви остали су класични " Баркоси ", играју добро, али ко ће памтити те неке небитне фаце. Двоструку шампиони света су исто колико и Французи " једноструки ".
И због тога једна досадна утакмица, без игре и идеје, препуна грубих фаулова, али чини се да су " петлови " били бољи. У игру је ушао и поменути Анри, и тако наступио на свом четвртом светском купу. Импресивно, али тешко га је замислити на петом, што је успело Лотару Матеусу, а можда би успело и Паоло Малдинију да није уступио своје место нешто " млађим " играчима ( тешко да су Канаваро и Неста тада били у цвету младости ). Тужан је савремен фудбал који прерано исцрпи оне фудбалере због којих се све то и гледа. Иако је бизнис, тешко је остати равнодушан, чак и на поједине Анријеве партије. Али тако је то - пре 12 година се појавио и прославио се, сада већ не игра ни у првој постави. Дакле, свега 12 година врхунске каријере. Веровато због тога и многих других чињеница, никада није био проглашен за најбољег играча света. Без Зидана су нула, а ни сви црнци света им неће помоћи.
Оцена утакмице - 0
(#)
Прва утакмица никада не обећава превише. Да ли због части која се указује екипама које отварају турнир, тек, обично су то смртно досадне утакмице.
У овом случају, домаћин, Јужна Афричка Република би требало да придобије наше симпатије, јер, јел`, они тамо тешко живе, жртве су вечне експлоатације од стране " бледоликих " и време је да црнци буду исто што и белци.. Или тако нешто отприлике. И поред ужасног коментатора ( никад гора екипа новинара у РТС-у! ) могла се чути једна занимљива информација. 40% свог злата ископаног у Историји Човечанства је пореклом баш из ЈАР-а. По томе, они би требало да буду нешто САСВИМ друго од земље која има 55 убистава дневно, 6 милиона " сидаша ", сурових пљачкаша и сличних ствари, али дугогодишње присуство Енглеза, Холанђана и свих других који нама држе поуке о " хуманизму " је створило један чудовиштан експеримент познат и као " Апартхејд ". Због свега тога, тиме што ће сада неки тамо тајкуни згрнути милијарде од овог догађаја, ми се и званично извињавамо на две хиљаде година уништавања њихових живота. Баш..
Но, иако је ЈАР био ипак аутсајдер против никад јачег Мексика, стварно су се трудили. Не знају, немају технику, нити играче, али трче, боре се и играју сасвим коректно. Повели су чак, али није било за очекивати победу ( тј. јесте, јер се зна да домаћин увек има протекцију која је толика да доводи у питање регуларност такмичења ), те је Мексико некако изједначио. Од играча, насупрот очекивањима, једини вредан помена је Бланко, који и у својој 37.-ој одушевљава. Тешко трчи, али има разоран шут и " снајперски " прецизне пасове који су увек опасни и стварају гол-шансу. Он је и познат по једном " трику " који је његов " патент ". Једноставан је, али ефектан. Изводи га тако што стави лопту између ногу, и стискајући је, скочи између два играча и прође даље. Легенда Мексичког фудбала, заслужено се као ветеран нашао и на овој смотри најбољих фудбалера.
Оцена утакмице - 6
(#)
Дакле, фудбал. Негде религија, негде бизнис, а негде вечити неуспех. Као велики љубитељ фудбала, решио сам да се упустим у писање извештаја свих утакмица из мало другачијег угла, назовимо га " објективно-навијачког ". Навијам за фудбал, а не за имена, волим игру а не играче а поготово ме нервира моја сопствена земља када наступи на неком великом турниру. На ЕП нас нема 10 година, а ево, друго заредом светско. Поново смо се квалификовали као први у групи, али очекивања су огромна. Деца, наравно, мисле да смо " светска сила ", док медији, наравно, причају оно што народ жели да чује. Стога, неко мора да каже и оно што народ не жели. Сасвим сам сигуран да ће се, можда баш и овде, појавити неко са истом идејом, можда се већ појавио, али исто тако сам сигуран да ће то бити два различита блога, јер је опште познато да смо ми земља са највећим бројем тренера, селектора и познаваоца те чаробне игре, тако да ће свако виђење бити сасвим оригинално.
Све у свему, очекујте 64 уписа, крајње субјективна, и надам се, занимљива.
(#)Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем. (#)
