Алтернативна Верзија Извештаја
Недеља, Јун 13, 2010
Французи су наши пријатељи, барем су нас тако учили тамо неке `98, пре бомбардовања, Рамбујеа итд. Можда и јесу, али њихов фудбал никада нисам волео. Чак ни Зидана, иако данас јасно, кристално јасно, видим колики је он Чаробњак заиста био. Међутим, ма колико јадни Французи били, и ма колико " смрдело " то првенство `98.-е, 2006.-е су били они прави. Долазе као вицешампиони света и вицешампиони квалификационе групе у којој су остали иза једне Србије, која дугује Румунији више од поштено узетих 6 бодова. Француска нас је победила тамо, и надиграла на Маракани. Онда су курвањски прошли Ирску, захваљујући најгорем играчу свих времена, Тјерију Анрију. Ипак, од њих се није очекивало ништа али оволико ништа..
Уругвај, пак, има два имена - Дијего Форлан и Луиз Суарез. Сви остали су класични " Баркоси ", играју добро, али ко ће памтити те неке небитне фаце. Двоструку шампиони света су исто колико и Французи " једноструки ".
И због тога једна досадна утакмица, без игре и идеје, препуна грубих фаулова, али чини се да су " петлови " били бољи. У игру је ушао и поменути Анри, и тако наступио на свом четвртом светском купу. Импресивно, али тешко га је замислити на петом, што је успело Лотару Матеусу, а можда би успело и Паоло Малдинију да није уступио своје место нешто " млађим " играчима ( тешко да су Канаваро и Неста тада били у цвету младости ). Тужан је савремен фудбал који прерано исцрпи оне фудбалере због којих се све то и гледа. Иако је бизнис, тешко је остати равнодушан, чак и на поједине Анријеве партије. Али тако је то - пре 12 година се појавио и прославио се, сада већ не игра ни у првој постави. Дакле, свега 12 година врхунске каријере. Веровато због тога и многих других чињеница, никада није био проглашен за најбољег играча света. Без Зидана су нула, а ни сви црнци света им неће помоћи.
Оцена утакмице - 0
(#)
